O Divčibarama

Geografski položaj

Divcibare - greografski polozaj

U centralnom delu Maljena, jugoistočno od Valjeva, na udaljenosti od 38 km, nalaze se Divčibare, poznato planinsko turističko mesto. Divčibare su planinsko polje koje se pruža od Crnog vrha, Paljbe i Golubca do Kraljevog stola i Velikog brda.

Nastanak imena Divčibare vezan je za rečicu Crna Kamenica. Po narodnom predanju, u davna vremena, kada je zbog letnje provale oblaka Crna Kamenica odjednom nabujala, u njenim vodama je našla smrt mlada čobanica. Da bi se sačuvao spomen na njen prerano ugašen život, planinskom polju daje stari slovenski naziv Divčibare, što znači „devojačke bare“.

Divčibare leže na nadmorskoj visini od oko 980 metara. Visovi koji okružuju Divčibare, pored toga što ih štite od vetrova, predstavljaju mesta sa kojih se pruža izvanredan vidik, ne samo na delove masiva Maljena i njegovu bližu okolinu, već i na neke udaljenije krajeve Srbije.

Najviši vrh Maljena je Kraljev sto (1103 m). Prema narodnom predanju, najviši maljenski vrh je dobio ime po caru Dušanu. Pre nego što je postao car, Dušan, kralj Srba, zarati sa Mađarima. Došavši sa vojskom iz Prizrena na Maljen, Dušan posla vojsku niz planinu pred neprijatelja, a on sa svojom pratnjom ostade i ulogori se na najvišem vrhu planine. Za sve vreme, dok je u kolubarskoj ravnici trajala borba sa Mađarima, Dušan se zadržao na ovom visu i na njemu primio glasnika koji mu je doneo izveštaj o pobedi nad Mađarima. Pošto je primio izveštaj, Dušan sa svitom siđe u srpsku tvrđavu Belu stenu, koja je ležala na padini Maljena, više sela Krčmara, izvrši smotru svojih trupa i potom se vrati u Prizren. Narod, da bi sačuvao spomen na taj događaj i na dane Dušanovog boravka na Maljenu, dade najvišem maljenskom vrhu ime Kraljev sto. U toku kolubarske bitke, od 16. novembra do 15. decembra 1914. godine, na ovom vrhu, kao i na celoj planini, zbili su se značajni događaji. Još uvek na Kraljevom stolu postoje tragovi borbi, a naročito su očuvani tragovi rovova. Crni vrh (1098 m) je drugi po visini vrh Maljena. Ovaj vis, uzdižući se nad samim Divčibarama, na desnoj obali rečice Crne Kamenice, crni se, naročito u predvečerje, zbog čega je i dobio ime.

Veliko brdo (1061 m), sa koga se pruža izvanredan pogled na sela u dolini Kolubare i nadeo planina koje se vide i sa Kraljevog stola i Crnog vrha, veoma je privlačno za izletnike.

Golubac (1044 m), obrastao mešovitom četinarskom i listopadnom šumom, takođe je maljenski vis sa divnim vidikom. Nekada su šume ovog visa vrvele od divljih golubova, od kojih je kao uspomena visu ostalo ime.

Klima

Divcibare - klimaNa osnovu posmatranja klime u jednom dužem periodu od strane Hidrometeorološkog zavoda Srbije,  ustanovljeno je da Divčibare imaju pogodnu srednju godišnju temperaturu,  sa toplijom jeseni od proleća,  što ukazuje na izrazito ugodne klimatske uslove.  Prosečna visina padavina godišnje iznosi 924 mm.  Februar i septembar su meseci sa najmanje padavina (41 mm i 51 mm).

Od svih meseci u godini septembar je najsuvlji.  Zahvaljujći svome položaju,  Divčibare imaju prosečno godišnje 289 dana bez vetra,  što je vrlo povoljna okolnost.

Zahvaljujući svojim izrazito pogodnim uslovima,  klima Divčibara,  shodno zaključku Balneoklimatološkog instituta Srbije  može se koristiti za lečenje.  Prema nalazu Instituta,  za lečenje dolazi u obzir korišćenje sledećih činilaca: sniženog vazdušnog pritiska,  čistoće vazduha,  odnosno smanjene koncentracije i broja alergena,  ultraljubičastog zračenja i psihosomatskog dejstva sredine.

Institut je utvrdio da se na Divčibarama mogu lečiti sledeća oboljenja:

a) oboljenja pluća: bronhijalna astma;  hronični bronhitis;  emfizem pluća,  bilo koje etiologije, bronhiektazije,  ukoliko se proces ne nalazi u akutnoj egzacerbaciji;

b) oboljenja sa neurovegetativnim poremećajima: neurocirkulatorna astenija;  hipertireoza;

v) stanje rekonvalescencije: posle akutnih infektivnih bolesti;  TVS pleuritisa;  TVS peritonitisa; pneumonija i bronhopneumonija;  hirurških intervencija;

g) opšti poremećaji: astenija i mršavost;  hipohromna i normohromna anemija;

d) dermatoze kojima je potrebna helioterapija.

Manifestacije

Divcibare - manifestacijeNa Divčibarama se održavaju manifestacije kao sto su “Dani gljiva”,  “Beli narcis i Zimski festival dečije rekreacije.

Od osnivanja Gljivarskog društva Valjevo,  u njegovoj organizaciji se svake prve nedelje oktobra na Divčibarama održava jedinstvena obrazovno-turistička manifestacija “Dani gljiva na Valjevskim planinama”.  Tim povodom se svake godine okupi veliki broj učesnika,  aktivnih i pasivnih posetilaca.

Naravno, kako gljivarstvo nije pasija koja se završava na teoriji, u okviru manifestacije se organizuju i izleti na kojima se posetioci na licu mesta,  u prirodi upoznaju sa jestivim gljivama u čemu im pomažu stručni i  iskusni vodiči. I na kraju,  celokupan doživljaj je upotpunjen pripremom i degustacijom gljiva ubranih na izletu.  Ova manifestacija godinama pobudjuje veliku pažnju turista.

Tradicionalna turistička  manifestacija “Beli narcis” održava se svake godine na Divčibaraam krajem maja.

U okviru dešavanja organizuju se brojna dešavanja,  teniski turniri,  izložbe cveća, moto skup,  koncerti,  izbor za mis itd.

Zimski festival dečije rekreacije održava se svake godine u februaru na kom učestvuju deca uzrasta 10-14 godina iz Srbije,  Republike Srpske,  Crne gore, Madjarske,  Rumunije,  Bugarske,  Makedonije i Grčke.

Program festivala prilagodjen je dotičnom uzrastu gde ce svako svojim učešćem biti pobednik (sankanje,  skijanje,  igre na snegu,  orijentaciono kretanje,  pravljenje figura od snega,  večernji zabavni program itd.).

Životinjski svet

Divcibare - zivotinjski svetProstranstva Maljena, sa većim brojem izvora i tekućih voda i znatnim bogatstvom biljnog sveta,  pružaju veoma povoljne uslove za razvoj životinjskog sveta.  Od dlakave divljači na Maljenu je najznačajniji predstavnik srna,  koje ima u znatnom broju na celoj planini,  a naročito u delovima oko rečice Manastirice,  Krčmarske reke,  Crne reke,  Crne Kamenice i Bukovske reke,  te na obližljim šumovitim visovima.  Od dlakave divljači ima u znatnom broju i zečeva,  kojima uslovi na planini pogoduju,  kao i veverica.

Nekada rasprostranjena na Maljenu,  za vreme drugog svetskog rata, praktično likvidirana,  divlja svinja se ponovo javlja.  U januaru 1967. godine,  na masivu Maljena ubijen je divlji vepar težak oko 120 kilograma,  a posle nekoliko godina i od 200 kilograma.  Pored navedene divljači,  na Maljenu ima priličan broj kuna belica i kuna zlatica,  čije je krzno veoma cenjeno.

Nekada je na Maljenu bio vrlo brojan beloglavi sup,  da bi se na kraju zadržao samo u klisuri Crne reke, gde je imao svoja gnezda na nepristupačnim  stranama na levoj obali rečice u predelu Ljutog krša,  Golupca i Crvenog brega.  Pored drugih ptica kojima obiluje Maljen,  u značajnije vrste spadaju:veliki šareni detlić, seoski detlić,  krsokljun,  kreja i planinski slavuj,  koji spada u red kanarinki i ističe se svojom lepotom.

Značajno je da planinski slavuj ima u našoj zemlji samo dva staništa,  od kojih su jedno Divčibare.

Tekuće vode na Maljenu,  koje u većini nikad ne presušuju,  pružaju sasvim dobre uslove za razvoj i razmnožavanje riba i drugih predstavnika rečnog živog sveta.  U rečicama koje nastaju na Maljenu dosta su zastupljeni krkuša,  klen,  zlatać i  rak. Krkuša iz maljenskih voda jako je cenjena zbog svog sočnog i ukusnog mesa,  vrlo sličnog mesu pastrmke.

 

Biljni svet

Divcibare - biljni svetNa Maljenu ima znatan broj biljnih vrsta,  naročito drveća.  Cela planina,  a posebno Divčibare, poznata je po livadama sa lepom mekom travom.  Od četinara se na ovoj planini javljaju beli i crni bor,  jela,  smrča,  leka i planinski bor,  predstavljen sa malim brojem stabala.  Posebnu zanimljivost predstavlja postojanje jedne manje skupine planinskog bora u samom centru Divčibara,  s obzirom na to da ova vrsta četinara raste samo na nadmorskoj visini od preko 2.000 metara.

Od ostalih lišćara na planini su zastupljene sledeće vrste: crni i beli jasen,  hrast,  cer,  obična leska, mečja leska,   jasika,  gorski javor,  divlja kruška,  grab i  druge.

Valja napomenuti da je mečja leska vrlo retka vrsta drveća,  jer predstavlja ostatak šumske vrste iz tercijara. Kada u martu počne sneg da se topi,  iz njega se javljaju jeremičak (Blagojev likovac),  crnjuša (vresak) i kaćun (šafran).  Dok su u aprilu  još u cvetu jeremičak i crnjuša,  svoje cvetove razvija sve više biljki,  među kojima su najlepše i najznačajnije za floru Maljena jaglika i narcis.  Sredinom meseca maja,  kada je narcis u jeku cvetanja, l ivade Maljena pružaju izvanrednu sliku: na laganom planinskom povetarcu njiše se na svojoj visokoj zelenoj stabljici lepi beli cvet,  pa se na momente dobija utisak da se u zelenom moru blago penušaju talasi.  Narcisa ima više vrsta,  a među njima narcis na Maljenu najlepši je predstavnik svoje porodice, po čemu je dobio pravo da se  naziva pesničkim narcisom.  Narod ovaj cvet zove dokolen, jer mu stabljika obično doseže do kolena.  Od meseca juna,  kada su livadske trave dobile puni rast,  livade Maljena,  a naročito Divčibara,  predstavljaju prekrasan ćilim,  satkan od cvetova najlepših boja.  U tome šarenilu raznog cveća u mesecu julu javlja se lincura (žuta gencijana),  lekovita biljka,  sa većim brojem krasnih žutih cvetova.  U isto vreme kada i lincura pojavljuje se sa krupnim zagasito plavim cvetovima, koji deluju vrlo dekorativno,  svećica (plava gencijana).  Na Maljenu su u znatnoj meri zastupljeni i šumski plodovi koji se upotrebljavaju u ljudskoj ishrani.  Znatno je rasprostranjena šumska jagoda, koja obilje svojih crvenih,  mirisnih i ukusnih plodova daje u mesecu junu.  Na okomi tim maljenskim kosama rastu divlja malina i kupina,  čiji su plodovi takođe cenjeni.  Od svih šumskih plodova najinteresantnija i najznačajnija je borovnica,  čiji je tamnoplavi plod odličnog ukusa i bogat vitaminima,  gvožđem i taninom. Borovnica raste kao žbunje na celom prostranstvu Maljena,  ali je najviše ima u šumama bukve i jele.

Tekuće vode i izvori

Divcibare - tekuce vode i izvoriNa Maljenu izviru rečice i potoci koji pripadaju slivovima Kolubare i Zapadne Morave.  Slivu Kolubare pripadaju Bukovska reka,  Crna reka,   Kozlica,  Krčmarska reka,  Manastirica i Paklešnica,  a slivu Zapadne Morave Bela i Crna Kamenica,  Čalački potok,  Rosićka reka i Ražanska reka.

Posebnu draž predstavlja Crna reka u svom gornjem toku.  Ovaj deo Maljena,  oivičen Golupcem, Hajdučkom kosom,  Peharom,   Lazovom kosom i Ljutim kršem,  kroz koji je Crna reka usekla klisuru i gradi više vodopada,  sa dobro očuvanom gustom šumom četinara i listopadnog drveća, veoma je interesantan.

Manastirica, koja izvire pod Kraljevim stolom pravi između visova Velikog brda i Orlovca,  s jedne strane,  i masiva Kraljevog stola,  s druge strane,  vrlo lep vodopad sa kaskadama,  visok oko 20 metara.  Gledajući vodu koja pada sa stene ne stenu, dok konačno ne poprimi relativno mirniji tok,  meštani su govorili da voda „skače“,  te i vodopad prozvaše Skakalo.  Interesantno je napomenuti da su još početkom 20.  veka seljaci iz sela Krčmara pod Skakalom postavili gater koji je pokretala snaga vode.

Na nekoliko mesta ispod istočne strane visa Golupca izvire rečica Crna Kamenica,  koja protiče kroz Divčibare u užem smislu.  U daljem svome toku,  stešnjena između maljenskih visova,  ona teče klisurom izvanredne lepote,  gradeći manje vodopade i veće virove.

Kao retko koja planina,  Maljen je bogat izvorima hladne planinske vode.  Pored studenca,  najznačajniji izvori su: Markovi čanci,  izvor kod Bele stene,  Hajdučka česma na visu Čubrici.

Interesantna je i legenda o Marku Kraljevicu,  izvor Markovi čanci se nalazi pored puta koji vodi u selo Krčmar,  gde iz same stene izvire hladna voda.  Legenda kaže da je tuda prolazio Kraljević Marko na putu da osveti brata.  Ožedneo od puta,  pokušao je da se napije vode iz izvora.  Pošto se voda razlivala po steni Marko se grdno mučio pokušavajući da utoli žeđ.  To je primetio Šarac koji zakopa nogom na mestu gde voda izvire pa su se napravila dva udubljenja u kojima se voda zadržavala pa se Marko konačno napi vode.